Naš teniski trener Nikolina Cumbo je najmlađi, ali i najborbeniji član našeg tima. Uprkos tome što joj je još u detinjstvu otkrivena srčana mana zbog koje je morala da prestane da se takmiči, ona nikada nije digla ruke od tenisa. Zato je danas verovatno jedan od najboljih trenera najmlađih teniskih nada, koje, osim osnovama belog sporta i tehnici, podučava i nesalomivoj volji i istrajnosti. Rođena je 2. juna 1997. godine u Banjaluci. Završava Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
Poseduje „C“ i „D“ licence Teniskog saveza Srbije i kompanije „Evolve 9“. Tenisom je krenula da se bavi sa sedam godina, u školi tenisa „Crvena Zvezda“, a karijeru teniskog trenera započela je 2017, u svojoj 20. godini. Do sada je trenirala više desetina mladih tenisera, kako takmičara, tako i rekreativaca. U školi tenisa „Match’n play“ najčešće radi sa početnicima, teniskim nadama do 14 godina. U svet belog sporta uvodi ih kroz igru, kojom ih uči osnovama tenisa, a kada ih savladaju, priprema ih za napredne tehnike igre i tako osposobljava za buduće teniske uspehe. „Najviše volim da radim sa najmlađima. Prvi koraci su najvažniji u teniskom razvoju. Ako ih ne postavite kako treba, posle je jako teško da naučite nekoga da pravilno igra tenis. Ako dete u startu nije motorički sposobno, onda ga učite i da trči i da hvata lopticu i sve ostalo. Naravno, sve to se razvija kroz sport, ali danas deca provode dosta vremena pred kompjuterom, ne igraju se loptom i onda ih mi u tim, prvim koracima, kroz igru uvodimo u svet tenisa, a posle to povezujemo sa tehnikom“, kaže Nikolina. Na njenim treninzima u našoj školi tenisa rade se raznovrsne motoričke vežbe.
Deca u početku uče da bacaju, hvataju i kotrljaju lopticu, kroz teniske pokrete rade vežbe na zanimljiv način, kako bi im pažnja sve vreme bila usmerena na trening. „Svaki trening se sastoji, pre svega, od zagrevanja, a posle ide teniski deo. Dosta vremena se posvećuje tehnici. Ako su osposobljeni za meč na poene, onda igraju i to. Na kraju časa se, ako je trening prošao dobro i ako su uradili sve kako je trebalo, igramo, da bi oni otišli zadovoljni i nasmejani sa časa. Jako je bitno naći balans između igre i učenja“, napominje Nikolina. Za tenis se zainteresovala još u detinjstvu, kada je na malom ekranu pogledala meč Jelene Janković. Privukao ju je način igre, a dopalo joj se i to što je tenis individualni sport. U školu tenisa je krenula kad i u osnovnu.
Na prvim treninzima u teniskom klubu „Crvena Zvezda“ je sasvim slučajno upoznala upravo Jelenu Janković, koja joj je pružila dodatni vetar u leđa na teniskom putu. S devet godina je počela da se takmiči na turnirima, a nedugo potom, u konkurenciji od 10 do 12 godina, ostvarila je značajne uspehe. Nažalost, njen takmičarski napredak zaustavljen je u njenoj 14. godini, kada joj je otkrivena srčana mana, zbog koje više nije smela da igra mečeve. Uprkos tome, ona nije odustala od tenisa. Dok su njeni vršnjaci provodili vreme izlazeći u grad i družeći se, ona je trenirala. Tako je, u dogovoru sa svojim tadašnjim trenerom, počela da se osposobljava za teniskog trenera. „On me je približavao tome. Vodio me je na treninge s mlađim uzrastima kako bih probala da ih treniram, a da bi on video kako ću da se snađem u tome i da li ja to želim. To me je privuklo iako sam tugovala za tim što ne mogu da budem takmičar. Bila je to jedina opcija, jer se nisam videla ni u čemu drugom. Upisala sam fakultet i uporedo radila.
Kod tenisa je važno i to što deca nauče i da gube i da pobeđuju, kao što je i u životu“, priča Nikolina. Cilj joj je da usavrši svoje trenersko umeće i ostane posvećena školi tenisa tj. podizanju novih teniskih šampiona. Ispunjava je i za dalji rad motiviše zahvalnost koju deca obično iskazuju na kraju treninga. „U tenisu su ključni parametri volja, trud i zalaganje, prihvatanje zadataka. To u velikoj meri vodi do uspeha, a ne toliko talenat. Ako je dete talentovano, a ne trudi se, džabe sve. Zato od dece zahtevamo da se trude i zalažu na času, a trener će da im pomogne u bilo kom segmentu: tehnici, taktici ili kondiciji“, ističe Nikolina.
