Naš teniski trener Petar Dušanović skoro tri decenije deci usađuje ljubav prema tenisu i pravi od njih šampione čeličnog karaktera. Od rođenja bije bitku s astmom u kojoj je i danas nadmoćan, jer se bavi tenisom, a svoj entuzijazam, znanje i iskustvo prenosi mladim teniserima iz Srbije, ali i inostranstva, o čemu svedoče škole tenisa koje je držao za decu iz Gruzije, Libana i Kine. Rođen je 29.10.1975. godine u Beogradu. Već 28 godina je trener u školama tenisa, poseduje „B“, „C“ i „D“ licence Teniskog saveza Srbije (TSS), čiji je teniski stručnjak, a istu funkciju je obavljao i u Teniskom savezu Beograda.
Svoj teniski put je započeo u Školi tenisa „Partizan“ 1982, gde je trenirao do svoje 17. godine. Potom je sa 19 godina upisao Višu trenersku školu i uporedo sa studijama počeo da radi kao teniski trener. Radio je u više škola tenisa u Srbiji, među kojima je i škola tenisa Novaka Đokovića, u kojima je trenirao na stotine mladih tenisera i mnoge poznate domaće takmičare. Iz našeg teniskog kluba iznedrio je više državnih prvaka u kategorijama do 10, 12, 14 i 16 godina. „Tenis razvija ličnost. Ja sam jedinac, meni je majka donosila doručak u krevet, nisam morao ni za šta da brinem. Međutim, individualni sport kao što je tenis, u kom trener na mečevima tebi, po pravilu, ne može ništa da kaže, uči te da samostalno donosiš odluke.
Ohrabriš se, osnažiš, ličnost ti se strašno dobro razvija. Uz to, tenis je specifičan sport, jer nema vremensko ograničenje. Naša deca od po 10, 12 godina igraju mečeve od po dva, tri sata. Nema tajm-auta, četvrtine ni poluvremena. Nekada čak igraju i po dva meča dnevno“, napominje Petar. U školi tenisa „Match’n play“ trenira i takmičare i rekreativce, po zajedničkom planu i programu koji ustanovljuju svi treneri našeg teniskog kluba. Njegov način rada zasniva se, pre svega, na usađivanju ljubavi prema tenisu i građenju uzajamnog poverenja, jer veruje da je teniski razvoj deteta neograničen ako počiva na ta dva temelja. Svakom mladom teniseru posvećuje posebnu pažnju da bi shvatio kakvog je karaktera i izmamio najbolje iz njega, odnosno nje. „Tenis, kao individualni sport, strašno pomaže i u fizičkom razvoju. Meni je izuzetno pomogao u razvoju pluća, motorike i dinamike.
Ja sam rođen s astmom, velikim hendikepom od druge godine. Tri, četiri puta nedeljno sam bio u Urgentnom centru i dobijao injekcije. Imam je i dan danas i zato, između ostalog, ostajem aktivan. Brzo trčanje, disanje i taj, malo veći napor mi pomažu da ostanem aktivan od osam do 10 sati dnevno i sa 46 godina“, predočava Petar. Iz mora teniskih trenera izdvaja ga i bogato međunarodno iskustvo, stečeno učestvovanjem u projektima škola tenisa i takmičarskog tenisa u Libanu i Gruziji, gde se vodi kao prvi srpski teniski trener koji je obučavao decu u toj zemlji, a trenirao je i mlade tenisere iz Kine u TSS. „Radio sam svakog dana, čak i vikendom, od devet ujutru do devet uveče. Postavio sam rekorde u održanim časovima u tim zemljama.
To iskustvo mi je mnogo pomoglo, jer sam sarađivao s njihovim trenerima, s kojima sam razmenjivao znanje i iskustva. Tamo smo doneli razrađeniji program treniranja tenisa od njihovog, a posebno smo doprineli razvoju programa ’Tenis 10s’, koji primenjujemo i u školi tenisa ‘Match’n play’, a koji je vrlo bitan za decu koja počinju da igraju tenis, jer je zamišljen tako da deca ne igraju s trenerom, već da što pre počnu da igraju međusobno na velikom terenu“, ističe Petar. Tenis mu je u genima, pošto je i njegov otac Rade bio teniski trener koji je još sedamdesetih godina besplatno podučavao decu belom sportu u beogradskom naselju Kumodraž 2. „Entuzijazam prema tenisu sam nasledio od oca. Ja sam se budio, a deca su već bila u stanu i čekala da izađu napolje sa čika Radetom na tenis. Ljubav prema deci je i dalje moj motiv. Volim da provedem dosta vremena s njima u školi tenisa, kako sa takmičarima, tako i sa rekreativcima svih kategorija. Kad god imam priliku, kažem roditeljima da nisam tu zbog njih i njihovih para, već zbog njihovog deteta“, naglašava Petar.
